Najčešće promene na koži i da li da nas brinu

Promene koje se javljaju na našoj koži nekada mogu biti prolaznog karaktera i benigne prirode a nekada su, u manjem broju slučajeva, upozoravajući znak ozbiljnijeg problema ili nekog sistemskog oboljenja koje na koži i sluzokoži daje svoje manifestacije u sklopu šire kliničke slike.

Neke od najčešćih promena na koži sa kojima se srećemo u dermatološkoj praksi

Najčešći poremećaji na koži su seboroične promene na koži, infekcije, hronična zapaljenska kožna oboljenja i karcinomi kože.

Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis je hronična pruriginozna dermatoza povezana sa atopijskom predispozicijom.

Uzroci:

• nutritivni alergeni (jaja, kikiriki, mleko)
• inhalacioni alergeni (prašina, grinje…)
• mikrobni faktori (egzotoksini S. aureusa, kandidijaza…)
• klimatski faktori
• stres

U etiopatogenezi istaknuta je nasledna predispozicija. Nastale promene su rezultat preosetljivosti tipa I.

Kliničkom slikom dominira suva koža uzrokovana sebostazom i svrab kože.

Akutne promene na koži: crvenilo i nabor donjeg kapka (Dennie-Morganov znak).

Hronične promene obuhvataju zadebljanje kože i pojavu ragada.

Predilekciona mesta za nastanak promena na koži su pregibi velikih zglobova, potiljak, čelo, regija obrva, dorzumi šaka i stopala… Atopijski dermatitis se može komplikovati sekundarnim bakterijskim infekcijama.

Lokalno lečenje obuhvata emolijentna sredstva za suzbijanje suvoće, lokalnu aplikaciju kortikosteroida i imunomodulatora. Sistemski se mogu ordinirati kortikosteroidi i antihistaminici.

Utikarija (koprivnjača) i angioedem

Urtikarija i angioedem se mogu javljati odvojeno ili zajedno u kliničkoj slici kao posledica preosetljivosti I tipa.

Urtikarija zahvata površne slojeve dermisa i dobro je ograničena u odnosu na ostatak kože nezahvaćene promenom. Promene na koži su crvene i edematozne sa bledim centrom.

Angioedem je lokalizovan, dobro ograničen i zahvata dublje slojeve kože, sve do potkožnog tkiva.

Navedene promene na koži mogu biti akutnog (manje od 6 nedelja) ili hroničnog karaktera (duže od 6 nedelja). Najčešće se javljaju u populaciji između 20. i 30. godine.

Uzroci su podeljeni na imunološke, neimunološke i idiopatske. 

Osnovni mehanizam nastanka kožnih promena podrazumeva aktivaciju mastocita i oslobađanje hemijskih medijatora zapaljenja koji izazivaju vazodilataciju (širenje krvnih sudova).

Klinička slika varira od blage do životno ugrožavajuće ukoliko zahvati disajne puteve i dovede do opstrukcije istih.

Osip je praćen svrabom i javlja se po tipu urtika koje su izdignute iznad površine kože, glatke površine i blede centralno, eritematozne obodno.

Mogu se javljati pojedinačno, generalizovano ili konfluentno.

Kod angioedema otok se javlja na kapcima, tabanima, jeziku i usnama.

Seboroični dermatitis

Seboroični dermatitis se karakteriše masnom, crvenom ljuspastom kožom koja svrbi. Kod osoba sa svetlijom puti uzrokuje crvenilo, a kod osoba sa tamnom kožom javljaju se svetla polja na zahvaćenoj koži. Promene su uglavnom lokalizovane na skalpu ali se mogu javiti svuda na telu. Seboroični dermatitis može ličiti na alergijsku reakciju, ekcem ili psorijazu.

Sebum (loj) stvara se u lojnoj žljezdi, a izlučuje se u otvor folikula kroz koji izlazi stablo dlake. Sebum je neophodan za podmazivanje kože i njeno normalno funkcionisanje.

U pubertetu pod dejstvom polnih hormona dolazi do pojačnog lučenja loja posebno na takozvanim seboroičnim regionima: pored nosa, na čelu, na kosmatom delu glave (kapilicijumu), iza ušiju… Kod muškaraca i na prednjem delu grudnog koša. Znak seboreje je uočljiv – masna koža. Vrlo često na ovim delovima dolazi do zapaljenja – dermatitis seborrhoica). Javlja se eritem (crvenilo) i sitno ljuspanje (deskvamacija).

 

Uzroci

Tačni uzroci nisu poznati ali se smatra da razvoju seboroičnog dermatitisa mogu pogodovati sledeći faktori:

• stres
• genetska predispozicija
• gljivice koje su deo normalne flore kože i u normalnim uslovima ne izazivaju probleme
• određeni lekovi
• hladan i suv vazduh
• poremećaj u imunskom odgovoru kože

Promene na koži uzrokovane seboroičnim dermatitisom nisu uzrokovane lošom ličnom higijenom.

Faktori rizika za nastanak seboroičnog dermatitisa:

Novorođenčad i odrasli starosne dobi od 30 do 60 godina najčešće boluju od seboroičnog dermatitisa kao i osobe sa masnom kožom.

Stanja koja pogoduju razvoju seboroičnog dermatitisa kod odraslih:

• alkoholizam
• depresija
• poremećaji ishrane
  
• akne
  
• oslabljeni imunski sistem (pacijenti koji su bili na transplantaciji organa, HIV/AIDS pozitivni, onkološki pacijenti…)
• Parkinsonova bolest i epilepsija

Simptomi seboroičnog dermatitisa

Bebe stare do 3 meseca imaju promene na skalpu u vidu žućkastih ili smeđih ljuspi. Kod odraslih ove kožne promene se najčešće javljaju na licu. Promene na koži lica zahvataju površinu nosa, obrva, kapaka i predeo iza uha.

Regije tela koje mogu biti pogođene seboroičnim dermatitisom:

• središnji deo grudi
• oko pupka
  
• prepone
  
• zadnjica

Seboroične keratoze

Seboroične keratoze su benigne promene na koži, svetlo braon do crne boje, obično su zrnaste površine (ređe glatke površine) iznad nivoa kože. Postaju brojnije na koži tokom starenja i nakon dužeg izlaganja suncu. 

 

 

 

 

 

 

Predstavljaju isključivo estetski problem i potpuno su benigne ali nekada mogu da imitiraju karcinom kože ili mladež.

Mladeži

Mladeži (naevus-i) su doborćudne okruglaste promene na koži tamnije prebojene od okolne kože. Nekada su u nivou kože, nekad blago uzdignuti, meke i glatke ili tvrde hrapave površine sa bojom od svetlo kestenjaste do tamno braon.

Mladeži su obično prisutni na rođenju ili se pojavljuju u prvim godinama života kao pločaste svetlo do tamno kestenjaste formacije na koži lica, trupa i ekstremiteta, s tim da ni kosmati deo glave nije pošteđen. Neki mladeži (ne svi) se tokom godina menjaju – pretvaraju se u viseće mladeže, postaju dlakavi i/ili menjaju boju. Većina je benigne prirode, ali ima i onih koji imaju potencijal da alteriraju u maligne promene. Dermatološki pregled je obevezan kod mladeža koji se menjaju, imaju nepravilni obod, neujednačenu ili neobičnu boju, koji krvare ili svrbe.

Osobine mladeža na koje pacijent treba redovno da obraća pažnju

• Simetričnost mladeža

Bezopasan mladež je pravilnog oblika: okrugao, ovalan ili duguljast.

• Ivice mladeža    

Ako su ravne, uredne i čistih obrisa, sve je u redu. Ako su ivice nepravilne, nareckane ili nejednake boje, potražite mišljenje lekara specijaliste.

• Prebojenost mladeža

Boja mladeža je vrlo važna jer bezopasni imaju svetlokestenjastu boju ili boju bele kafe. Jako tamni mladeži, gotovo crni, razlog su za odlazak kod lekara specijaliste.

• Veličina mladeža

Ako je prečnik mladeža veći od 6 milimetara, potrebno je obratiti se dermatologu. Međutim, sama veličina mladeža ne ukazuje na opasnost ukoliko nije praćena nekim drugim promenama: bojom ili nepravilnim ivicama.

• Promene mladeža

Promene mladeža u smislu polja hiperpigmentacije i depigmentacije, zapaljenja, vlaženja, krvarenja nisu dobar prognostički znak i jedan su od velikih razloga za odlazak na dermatološki pregled. 

Rak kože i aktinične keratoze

Bazocelularni karcinom je najčešći, ali i najmanje ozbiljan oblik raka kože koji zahteva lečenje jer je lokalno invazivan, sporog razvoja i retko daje metastaze.

Skvamocelularni karcinom je redji oblik karcinoma, raste brže i zahteva hitno hirurško uklanjanje.

Treći oblik karcinoma po učestalosti je melanom, koji ugrožava život ako se ne otkrije i ne leči u ranim fazama.

Aktinične keratoze su crvenkasto-braonkaste promene na koži oštećenoj hroničnim izlaganjem suncu. One predstavljaju prekancerozno stanje, ali će se samo mali procenat razviti u skvamocelularni karcinom ako se ne leči.

Starosne fleke

Braon ili sive promene na koži su posledica izlaganja suncu i zato se pojavljuju na delovima tela koji su puno izloženi suncu – lice, šake i ruke. Da biste isključili ozbiljna oboljenja poput melanoma, posetite dermatologa radi pouzdane dijagnoze.

Melasma

Melazma je karakteristična promena na koži i karakteriše se žutomrkim ili braon flekama koje se javljaju na obrazima, nosu, čelu ili bradi.

Kod 50% trudnica na koži se javlja melazma. Može nestati nakon trudnoće, a ukoliko se ne povuče, može se ukloniti laserskom terapijom. Koristite kremu za zaštitu od sunca ukoliko imati melazmu jer sunčeva svetlost pogoršava stanje ove promene na koži.

Bradavice

Virusne bradavice mogu biti raznih oblika i veličina i mogu se naći na različitim mestima na telu, u zavisnosti od toga kojim od tipova HPV virusa je telo zaraženo.

Virusne bradavice se najčešće pojavljuju na prstima šaka, uglavnom uz nokat, na nadlanicama i stopalima (tabanima), mada se mogu naći na bilo kom delu tela. Bradavice se mogu prenositi sa osobe na osobu direktnim kontaktom ili korišćenjem predmeta zaražene osobe. 

Akne

Do pojave akni dovodi zapušenje izvodnog kanala pilosebacealne jedinice (folikul dlake i lojna žledza) masnoćom ili mrtvim ćelijama što dovodi do razvoja upalnog procesa na koži.

Akne se pojavljuju na takozvanim seboroičnim regionima – lice, grudi i leđa, a mogu ih izazvati različiti faktori.

Uzroci:

• hormonski izazvano prekomerno lučenje loja se smatrana glavnim doprinosiocem razvoja ove bolesti
• pojava suženja lojnih kanala se ona smatra drugim najvažnijim činiocem u razvoju akni
• abnormalno ljuspanje ćelija u površinskim podslojevima kože, abnormalno vezivanje ćelija unutar folikula dlake (hiperkeratinizacija) kao treći faktor

Nekoliko hormona je dovedeno u vezu sa aknama: muški hormoni testosteron, dihidrotestosteron (DHT) i dihidroepiandrosteron sulfat (DHEAS), kao i insulinu sličan faktor rasta 1 (IGF-I).

Herpes simplex

Virusna infekcija koja je prisutna kod više od 70% ljudi.

Herpes simplexse karakteriše epizodama izbijanja grupisanih mehurića, najčešće u predelima oko usana. Herpes je vrlo česta infekcija. Uzrocnik infekcije su dva različita ali blisko povezana virusa. Virusi su: herpes simpleks virus tip 1 (HSV-1) i herpes simpleks virus tip 2 (HSV-2). Oni ostaju u telu ceo život i mogu da ispoljavaju simptome koji se javljaju i povlače sa kože.

Oba tipa herpesa mogu da inficiraju oralnu regiju, genitalnu regiju, ili obe. Kada je infekcija blizu usta, to se zove oralni herpes. Oralni herpes izaziva najčešće HSV-1. Kada se herpes nalazi na polnim organima ili u njihovoj regiji, to se zove genitalni herpes. Genitalni herpes izaziva najčešće HSV-2. Milioni ljudi ne znaju da imaju herpes, jer nisu imali simptome ili nisu primetili da ih imaju. Virus se aktivira u stanjima pada imuniteta i stresa a recidivi mogu biti veoma česti.

Herpes Zoster

Virus Varicella zoster pripada porodici herpesviridae. Uzročnik je varičele (ovčije boginje) i herpes zostera.

Prvi simptomi herpes zostera su žarenje, svrab i veoma osetljiva koža. Bolest se javlja kod odraslih osoba koje su prebolele varičelu u detinjstvu. Virus se zadržava latentno u ganglijama zadnjih korenova odgovarajućeg perifernog nerva ili u ganglijama ekstramedularnog kranijalnog živca. Odatle se virus aktivira pod dejstvom nespecifičnog faktora, putuje duž živca i tako izaziva kliničku manifestnu bolest. Oboljenje počinje povišenom temperaturom sa pratećim jakim bolovima duž tog nerva, a na koži se vide promene kao kod varičele, ali samo na mestima koje inerviše odgovarajući nerv.

U 50% slučajeva promene su na trupu (interkostalno), vratu (cervikalno) ili u lumbalnoj regiji, a često prate i oftalmičnu granu N. Trigeminusa. Promene na koži se povlače za oko 14 dana, ali neuroglija ostaje još neko vreme. Period inkubacije za ovu bolest iznosi 1 do 2 nedelje.

Mnogi pacijenti se oporave, ali bol, utrnulost i svrab ostaju kod većine – i mogu trajati mesecima, godinama, pa čak i celog života.

Rosacea

Rosacea se najpre primećuje kao sklonost lakoj pojavi crvenila na koži lica. Crvenilo se javlja u predelu nosa, brade, obraza i čela. Crvenilo se vremenom može pojačati i stvoriti rumen izgled sa vidljivom mrežom kapilara. U težim stadijumima rozacee se mogu pojaviti kožna zadebljanja, čvorići i pustule. Lečenje uključuje medikamentoznu terapiju, promenu režima ishrane i stila života, kao i lasersku terapiju.