Sistematski pregled kože

Šta je sistematski pregled kože?

Preventivni pregled kože, najčešće na godišnjem nivou, predstavlja sistematski pregled tokom kojeg specijalista dermatovenerologije pregleda čitavu površinu kože i vidljivih sluzokoža. Cilj pregleda je pravovremeno prepoznavanje patoloških promena i rano otkrivanje malignih tumora kože.

Kako izgleda dermatološki pregled?

Kako izgleda dermoskopski pregled?

Pacijent je u donjem vešu tokom pregleda, kada se detaljno posmatra i analizira koža i promene na njoj, golim okom (tzv. inspekcijom), a po potrebi se u pregledu promena koristi i aparat po imenu dermoskop. Dermoskop, uređaj koji se koristi u dermatologiji, funkcioniše kao vrsta mikroskopa. On omogućava uveličavanje promena na koži i omogućava precizniji uvid u strukturu, ivice, boju/pigmentaciju, raspored pigmentacije i krvne sudove promene. Ova precizna analiza može pomoći u otkrivanju i praćenju različitih promena na koži. Sistematskim pregledom dermoskopom mogu se utvrditi razne promene na koži, uključujući benigna stanja poput različitih vrsta mladeža, ali i potencijalno maligna stanja. Dermoskopija može pomoći u identifikaciji karakteristika promene na koži koje ukazuju na mogućnost malignog procesa, kao što su nepravilni oblik, neravnomerna boja, neravne ivice, prisustvo krvarenja, i drugo. Takođe, dermoskopija može otkriti promene koje su izgledale benigno, ali su ipak potencijalno opasne i zahtevaju dalju dijagnostiku ili uklanjanje.

dr Sunčica Živković, spec dermatovenerologije

Šta je dermoskopija odnosno dermatoskopija?

Dermatoskopija (dermoskopija) je sastavni deo uobičajenog pregleda kože kod dermatologa. Ona predstavlja neinvazivnu dijagnostičku metodu koja omogućava detaljniji uvid u pigmentne promene na koži, prodirući dublje od površine kože. Njena ključna uloga leži u otkrivanju ranih stadijuma malignih (zloćudnih) promena na koži, što može dovesti do efikasnog hirurškog tretmana. Dermatoskopija takođe pomaže u potvrđivanju benignih (dobroćudnih) promena, smanjujući potrebu za nepotrebnim hirurškim intervencijama. Osim otkrivanja promena na mladežima, dermatoskopija se koristi i za pregled drugih vrsta promena na koži. To može uključivati promene u boji, veličini, obliku ili teksturi kože. Osobe koje su izložene riziku od razvoja promena na koži, kao što su osobe sa svetlom kožom, osobe sa mnogo mladeža ili one sa istorijom porodičnih oboljenja kože, trebaju redovno obavljati dermatološke preglede koji uključuju i dermatoskopiju. Na taj način se mogu identifikovati i tretirati promene na koži u najranijoj fazi, što može biti ključno za sprečavanje ozbiljnih zdravstvenih problema u budućnosti.

Koje grupe ljudi treba češće da obavljaju sistematski pregled kože?

S obzirom na sve veću učestalost kožnih maligniteta u populaciji, preporučuje se godišnji preventivni pregled kože i mladeža. Međutim, određene grupe ljudi su posebno osetljive i treba da se češće podvrgavaju sistematskom pregledu. To uključuje osobe sa porodičnom anamnezom karcinoma kože, osobe koje su bile prekomerno izložene sunčevom zračenju ili opekotinama od sunca u detinjstvu, osobe sa preko 50 mladeža, osobe sa atipičnim ili asimetričnim mladežima, osobe koje rade napolju ili su prekomerno izložene suncu, starije osobe preko 60 godina, osobe svetle puti i one koje koriste solarijume. Takođe, bilo ko ko primeti iznenadni i brz rast nove pigmentacije ili promenu postojećeg mladeža trebalo bi odmah da se javi na dermatološki pregled i dermoskopiju. Karakteristike takve promene uključuju nagli rast, promenu boje, oblika i izdizanja iznad nivoa kože, asimetričan oblik ili izgled mladeža, kao i krvarenje mladeža.

Pregled mladeža

Dermoskopija mladeža ili pregled mladeža preporučuje se svima jednom godišnje. Bilo da su u pitanju urođeni ili stečeni mladeži potrebno je da budu pod nadzorom lekara. Postoje različite vrste mladeža, uključujući urođene mladeže koji se pojavljuju pri rođenju i stečene mladeže koji se pojavljuju tokom života. Urođeni mladeži su obično tamniji i veći od stečenih mladeža. Dermoskopija je metoda kojom se pregledaju mladeži pomoću posebnog dermatoskopa, koji omogućava detaljan pregled mladeža i otkrivanje eventualnih nepravilnosti. Ova metoda može otkriti razne karakteristike mladeža uključujući boju, veličinu, oblik i rubove.

Kako prepoznati potencijalno opasan mladež?

Normalni mladeži su obično jednobojni, dok mladeži s nepravilnostima mogu biti različitih boja, uključujući smeđu, crnu, crvenu, ružičastu i plavu. Mladeži uobičajene veličine su uglavnom manji od 6 mm, dok veći mladeži mogu ukazivati na potencijalne probleme.

Kada je najbolje raditi sistematski pregled kože?

Idealno vreme za sistematski dermoskopski pregled kože je zimi ili u rano proleće, kada koža nije izložena prekomernom suncu. Tada je lakše otkriti znakove promena na koži koje bi mogle ukazivati na rak kože ili druge kožne bolesti. Međutim, uvek je bolje proveriti sa stručnim licem kada je najbolje vreme za vaš pregled, jer to može varirati u zavisnosti od vaših individualnih potreba i rizika.

Šta treba znati o pripremi za sistematski pregled kože?

Dermatoskopija je jednostavna i bezbolna metoda koja ne zahteva posebnu pripremu. Preporučuje se godišnja preventivna kontrola mladeža i pregled kod svake nagle promene rasta mladeža. Uobičajeni pregled traje do 30 minuta.

Može li se dermatoskopija koristiti i za ostale promene na koži?

Da, dermoskop se može koristiti i pri dijagnostifikovanju niza drugih kožnih oboljenja kao što su inflamatorne dermatoze, psorijaza, lichen planus i lichen sclerosus, ekcem, pityriasis rosea, granulomatozna dermatoza, diskoidni lupus, morfea, rosacea, porokeratosis itd. Glavni parametri koji se procenjuju su morfologija krvnih sudova, raspored vaskularnih struktura, boje, abnormalnosti folikula, prisustvo krusta ili skvama. Dermatoskopijom se mogu dijagnostikovati:

• Virusne infekcije (virusne bradavice – kondilomi, moluske)
• Bakterijske infekcije
• Gljivične infekcije
• Parazitoze

Dermoskopom se može raditi i pregled dlake, odnosno trihoskopija. Posmatraju se gustina folikula, krvni sudovi, peripilarni znaci, dijametar i struktura dlake. Postoje i mnogobrojne druge promene na koži koje pacijenti smatraju mladežima (npr. fibromi, hemangiomi, bradavice), a one to nisu. Dermoskopija se takođe može koristiti za pregledanje virusnih bradavica. Virusne bradavice se obično mogu prepoznati po karakterističnom izgledu: imaju grubu, neravnu površinu, različite nijanse boja, a često se u sredini bradavice vide i sitne tačkice koje predstavljaju dilatirane krvne sudove. Dermoskopija omogućava bolji uvid u ovu karakteristiku bradavica i može pomoći u razlikovanju virusnih bradavica od drugih vrsta promena na koži, nakon čega će uslediti dalji tok lečenja ili preporuka za uklanjanje bradavica. Za neka stanja kože, dovoljan je samo pregled i razgovor o anamnezi pacijenta, a pojedine promene na koži moguće je dijagnostikovati ručnim dermoskopom. No ipak, kod osoba sa malignitetima kože u porodičnoj anamnezi, potreban je pregled kompjuterizovanim dermoskopom. Digitalni dermoskop prikazuje sliku koja je slična onoj koju dobijamo sa običnim ručnim dermoskopom. Međutim, softver ovog dermoskopa omogućava automatsko mapiranje mladeža (precizno određivanje njihove lokacije na koži) kao i snimanje fotografija kliničkih i dermoskopskih promena. Mapa mladeža i fotografije olakšavaju posao lekaru pri bržem i preciznijem utvrđivanju promena na koži.

Kako da znam da li spadam u rizičnu grupu?

U rizičnu grupu koja češće treba da kontroliše mladeže i kožu na dermoskopskim pregledima spadaju:

• Osobe koje u porodičnoj istoriji imaju članove koji su oboleli od raka kože
• Osobe koje na koži imaju više od 50 mladeža
• Osobe s atipičnim ili displastičnim mladežima nepravilne strukture
• Osobe koje se često izlažu suncu zbog posla ili iz drugih razloga
• Osobe starije od 50 godina koje imaju ozbiljna oštećenja kože kao posledicu izlaganja suncu

Kako da znam da li je moj mladež potencijalno opasan?

• Ako primetimo promene u boji, obliku (asimetrija), veličini (progresivni rast) i izgledu ivica mladeža
• Ako osetimo svrab na području mladeža
• Ako mladež krvari
• Ako se na mladežu pojave kvrge i ulkusi
• Ako osećamo bol u regiji gde se nalazi mladež

Lekar specijalista će eventualno utvrditi da li ste kandidat za uklanjanje mladeža.

Na koje promene na koži treba posebno obratiti pažnju?

Postoje neke promene na koži koje bi trebalo da privuku vašu posebnu pažnju, jer mogu ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme. Ovo su neke od promena na koži na koje bi trebalo da obratite pažnju:

• Iznenadna pojava novih mladeža
• Promene boje, veličine ili oblika postojećih mladeža
• Rane koje ne zarastaju ili koje krvare
• Crvenilo, otok ili bol u području kože
• Suvoća, ljuštenje, svrab ili drugi znaci iritacije kože koji ne nestaju
• Novi, čudni ili neobjašnjivi osipi, izbočine ili ispupčenja na koži
• Tamne mrlje ili tragovi koji se šire ili rastu brzo
• Grubi, ljuskavi ili izuzetno suvi delovi kože čije se stanje vremenom ne poboljšava

Kako da zakažem sistematski pregled kože (dermoskopski pregled) u Beogradu?

Ukoliko tražite pouzdan preventivni pregled kože u Beogradu i Novom Beogradu u našoj specijalističkoj dermatološkoj ordinaciji Diva Novi Beograd ili Diva Slavija možete zakazati svoj termin kod specijaliste dermatovenerologa. Zakazivanje je moguće radnim danom u toku radnog vremena pozivom na brojeve +381 11 66 04 55 3 i +381 11 24 44 676 ili slanjem email-a na našu e-mail adresu info@divalasercentar.com. Preventivni pregled kože posebno je važan za osobe s povećanim rizikom od raka kože, kao što su osobe s porodičnom anamnezom raka kože, osobe s velikim brojem mladeža ili osobe koje su dugotrajno bile izložene UV zracima. Važno je redovno  obavljati preventivni pregled kože kako bi se blagovremeno otkrile promene na koži i sprečio razvoj raka kože.