Pregled mladeža i njihovo uklanjanje

Šta su mladeži? 

Melanocitni nevusi ili mladeži su dobroćudne pigmentne promene na koži i sluzokoži građene od melanocita. Prosečan broj mladeža kod odrasle osobe iznosi od 20-40. Pregled mladeža je od izuzetne važnosti za svakog čoveka.

Melanociti

Melanociti su ćelije koje produkuju melanin, pigment koji daje prebojenost našoj koži, očima i kosi. Melanociti su nastali od ćelija neuralnog grebena i nalaze se smešteni između keratinocita u bazalnom sloju epiderma kože, u uvei oka, unutrašnjem uhu i meningama. Melanociti su krupne ćelije koje na svom gornjem delu imaju nastavke koji se pružaju ka gornjim slojevima keratinocita.
Melanin nastao u melanocitima deponovan je u posebnim organelama koje se zovu melanozomi.

Melanociti aktivirani UV zračenjem preko dendritskih nastavaka transportuju melanin do gornjih slojeva keratinocita epiderma štiteći kožu od štetnog UV zračenja. Ljudi imaju istu količinu melanocita ali se proizvodnja melanina unutar melanocita razlikuje. Prema vremenu nastanka mladeži se dele na kongenitalne (urođene) i stečene.

Urođeni mladeži

Kongenitalni nevusi (urođeni mladeži) su na osnovu dijametra izdeljeni na male (<1,5cm), srednje (1,5-20 cm) i velike (>20cm).

Predstavljaju jasno ograničene okrugle ili ovalne promene ravnomerno smeđe prebojenosti. Njihova površina može biti glatka, naborana, prekrivena dlakama sa cističnim formacijama poput milija. Nose rizik od maligne alteracije, pogotovo ako su većeg dijametra.

Stečeni mladeži

Stečeni mladeži se u najvećem broju javljaju u pubertetu. Njihov broj i distribucija na telu zavisi od izloženosti UV zračenju i konstitucijskih karakteristika. Okrugli su ili ovalni, jasnih rubova , homogene površine. Njihova prebojenost se kreće od mrke do smeđe, obično su pozicionirani u ravni kože. Oni koji su složene prirode blago su elevirani iznad površine kože. Dermoskopski se karakterišu pravilnom arhitektonikom obrazaca među kojima preovlađuje retikularna forma tj. pigmentna mreža.

Kako izgleda pregled mladeža?

Dermoskopija kože predstavlja pregled površine kože dermoskopom. Dermoskop je uređaj sa izvorom svetlosti i optičkim uveličanjem koje omogućava detaljan, precizan i bezbolan pregled promena na koži. Postoji i digitalna dermoskopija sa mogućnošću pravljenja baze podataka o praćenju razvoja određenih promena na koži.

Dermoskopija je neinvazivna i bezbolna dijagnostička metoda za evaluaciju pigmentnih i nepigmentnih kožnih promena koje mogu biti benigne, displastične i maligne.

Dermoskopija se koristi:

• u ranom otkrivanju melanoma i drugih tumora kože
• za razlikovanje malignih od benignih promena na koži
• preventivno, za praćenje promena na koži tokom vremena
• u isptivanju vaskularnih promena na koži
• u ispitivanju gljivičnih infekcija kože
• prilikom uzimanja biopsije određene kožne promene za patohistološku analizu kao dopunska metoda koja doprinosi preciznosti u procesu same intervencije

Osim toga, dermoskopski pregled može usmeriti u pravcu potrebe za daljom dijagnostikom, ka uzimanju biopsije kože ili uklanjanju promene. To su situacije kada klinički pregled ne može da da odgovor na to da li je izgled pigmentacije maligne prirode ili ne.

Kod nekih osoba kod kojih postoje displastični mladeži – potencijalni prekursori melanoma, uobičajeno je da dermatolog traži da se na osnovu višestrukih pregleda u funkciji vremena prate eventualne promene i odluči da li je potrebna dodatna intervencija – biopsija ili totalno uklanjanje.

Preventivni pregled mladeža

Faktor sredine, velika kumulativna doza ultravioletnog zračenja koja se primi tokom života značajni su faktori koji dovode do pojave različitih formi tumora kože. Studije su pokazale da je statistički najznačajniji period ranog detinjstva – do sedme godine života i opekotine od sunca u tom uzrastu, za nastanak melanoma u kasnijoj fazi života. Hronično nekontrolisano izlaganje sunčevom zračenju i drugim UV izvorima (solarijum) značajno doprinosi povećanju incidence obolelih od tumora kože.

Zbog sve veće učestalosti pojave tumora kože, potrebno je raditi preventivne sistematske dermatološke preglede kože i sluznica. Ovakva vrsta pregleda se posebno savetuje:

Trudnicama
Tada se, osim eventualnih tumorskih promena, uočavaju i prekancerozne lezije i degenerativna oštećenja kože koja mogu da se saniraju savremenim laserskim tretmanom i medikamentoznim preparatima.

Deci
Kod dece je važno jasno razgraničiti da li je porast pigmetnih promena posledica normalnog rasta i razvoja ili je u pitanju patologija.

Rizičnim grupama

• osobe koje u istoriji porodice imaju slučajeve oboljevanja od raka kože,
• osobe koje imaju preko 50 mladeža,
• osobe koje imaju atipične ili displastične mladeže
• osobe koje su često izlažožene suncu (zbog posla ili iz drugih razloga),
• osobe starije od 50 godina sa teškim oštećenjima kože kao posledicom izlaganja suncu.

Kada treba da posumnjamo da je naš mladež opasan?

• ukoliko je došlo do promene u boji, obliku (asimetrija),veličini (progresivni rast) i izgledu ivica mladeža
• pojava svraba
• krvarenje mladeža
• pojava čvorova i ulceracija
• bol u regiji mladeža

Prevencija tumora kože – pregled mladeža

Period od oštećenja DNK uzrokovanih delovanjem UV zračenja, do momenta nastanka malignog tumora traje i više desetina godina. Upotreba solarijuma, kao i intenzivno sunčanje može biti uzrok preranog starenja kože i pojave neprivlačnih kožnih promena koje mogu da predstavljaju stvarni ili potencijalni zdravstveni problem. Koža je organ koji veoma dobro “pamti”, i zato sa sunčanjem ne treba preterivati, solarijume treba izbegavati, a već dobro poznate mere zaštite odgovarajućim kremama, odećom, šeširima i naočarima, obavezno treba poštovati.

Redovni pregled mladeža je jedini način da se pravovremeno postavi dijagnoza i sprovede lečenje pre nego što promena na koži postane tumor.

Zato je potrebno da se svi mladeži i druge nejasne promene na koži redovno kontrolišu i dijagnostički prate  dermoskopijom. Povremeni pregledi sopstvene kože i kože članova porodice takođe mogu da budu od velike koristi, pored svih uobičajenih mera zaštite od sunčevog zračenja.

Savet je uklanjanje sumnjivih mladeža ili sumnjivih lezija, kao i uklanjanje normalnih mladeža koji se nalaze na mestima trenja.

Da li je opasno dirati mladeže? Koliko je bitan pregled mladeža?

Rasprostranjen je mit da je opasno dirati mladeže jer i blagom povredom možemo da prouzrokujemo ozbiljne probleme. Dermatolozi iz Diva Laser Centra naglašavaju da je u određenim slučajevima i preporučljivo ukloninti rizični mladež kako bi se sprečilo da nastupe promene na njemu.

Šta utiče na nastanak i evoluciju mladeža?

Brojni konstitucijski faktori kao što su rasa, pol, svetla put, svetle oči i kosa utiču na broj mladeža i njihov razvoj. Kumulativna ekspozicija UV zračenju usko je  povezana sa razvojem melanocitnih nevusa i povećanjem njihovog broja i promenom njihove morfologije.

Fiziološka stanja kao što su pubertet i trudnoća dovode do promene u izgledu i dimenzijama mladeža. Tada se obično zapažaju mitoze koje su normalno odsutne ili prisutne u manjoj meri. Morfološke promene na mladežima, jatrogenog porekla, javljaju se kod terapije humanim hormonom rasta ili kortikosteroidima.

Podela Melanocitnih Nevusa (Mladeža)

Podela prema vremenu nastanka:

• urođeni (kongenitalni)
• stečeni

Podela mladeža prema lokalizaciji melanocitnog gnezda:

• junkcijski mladeži (gde se melanocitna gnezda nalaze na epidermodermalnoj granici)
• složeni (epidermodermalna granica i dermis)
• dermalni (dermis)

Podela urođenih mladeža prema analizi dermoskopskih obrazaca

Ključni metod klasifikacije zasniva se na prepoznavanju osnovnih dermoskopskih obrazaca i njihovih kombinacija. Jedan od osnovnih dermoskopskih obrazaca u evaluaciji nevusa je retikularni ili mrežoliki obrazac. Uglavnom je prisutan kod mladeža lokalizovanih na donjim ekstremitetima. Podrazumeva jasno definisanu strukturu nalik mreži smeđe boje na svetlosmeđoj pozadini. Pigmentna mreža histološki odgovara pigmentnim kožnim grebenima i području dermalnih papila. Normalna pigmentna mreža je tamnosmeđe do svetlosmeđe prebojenosti sa pregradama ujednačene debljine. Otvori pigmentne mreže su jednake veličine i oblika.

Mestimična zadebljanja pigmentne mreže ili tamnija prebojenost na periferiji pigmentne mreže predstavljaju atipičan dermoskopski nalaz (kao i nejednaki otvori na mreži).

Uz pigmentnu mrežu, za evaluaciju nevusa postoje i dermoskopski obrasci po tipu globula. Globuli su okrugle ili ovalne strukture smeđe boje. Dijametar globula iznosi >0.1mm. Histološki odgovaraju melanocitnim gnezdima. Globuli su ujednačenog oblika, veličine i raspoređenosti. Ovakvi dermoskopski obrasci su karakteristični za mladeže glave i vrata.

Treća vrsta dermoskopskog obrasca nevusa je nespecifični obrazac koji može biti:

• homogeni obrazac (braon, pink ili plavičaste bez retikularnih i globularnih formi)
• kompleksni obrazac (sa kombinacijom mrežastih i globularnih formi (>3 globule))

Klasifikacija melanocitnih nevusa:

• Retikularni nevus – pravilne pigmentne mreže sa hipopigmentisanim međuprostorima u odnosu na pravilnu mrežu smeđe do crne strukture.
• Globularni nevus – najistaknutija dermoskopska karakteristika je globularni obrazac.
• Zvezdasti nevus – dermoskopski prikaz svojim izgledom liči na zvezdu  sa višestrukim pigmentnim crticama i ravnomerno raspoređenim globulima.
• Plavi nevus – dermoskopski struktura ovog nevusa je homogene strukture plave prebojenosti.
• Nevusi čiji izgled i osobine zavise od anatomske lokalizacije (lice, dlanovi i tabani)
• Nevusi sa posebnim obeležjima
  • halo nevus
  • rekurentni nevus
  • kombinovani melanocitni nevus
  • iritirani nevus
• Neklasifikovane melanocitne lezije

Na koji način se vrši uklanjanje mladeža?

Metoda uklanjanja mladeža radiotalasnom hirurgijom

Uklanjanje mladeža primenom metode radiotalasa je bezbolna tehnika koja ne ostavlja ožiljke i ne izaziva krvarenje. Ova savremena metoda se najčešće koristi u dermatohirurgiji i plastičnoj hirurgiji, nakon pregleda mladeža, jer je u ovim granama medicine fokus stavljen na uklanjanje mladeža gde je rezultat skoro neprimetan ožiljak.

Prednosti radiotalasne hirurgije

• Minimalna trauma tkiva
• Brzo i lako zarastanje tretirane kože
• Bezbolno uklanjanje mladeža
• Bezbedno i precizno uklanjanje mladeža i promena na osetljivim delovima kože
• Brzi i efikasni rezultati
• Efikasno uklanjanje drugih benignih promena na koži (uključujući bradavice, fibrome, aterome, keratoze, ganulome, ksantelazme, angiome, dermatofibrome, siringome)

Hirurška ekscizija
Hirurška metoda uklanjanja mladeža podrazumeva elipsastu eksciziju u lokalnoj anesteziji sa minimalnim rezom. Dubina i širina ekscizije zavisi prvenstveno od tipa mladeža, lokalizacije i da li se uklanja iz estetskih razloga ili se na mladežu uočavaju neke rizične promene u strukturi, boji i obliku.

Ostale tehnike uklanjanja su:

• Ponavljajuće ekscizije
• Ekscizije i tanak transplantat kože
• Ekscizija i premeštanje kože u punoj debljini (kožni režanj)
• Tkivna ekspanzija

Slojevita ekscizija (shave) se koristi za estetsko uklanjanje i to samo u specijalizovanim ustanovama gde su obezbedjeni neophodni uslovi. Ostale tehnike koristimo u slučajevima ekstremno velikih mladeža kada nakon uklanjanja nastali defekt ne možemo direktno zatvoriti.