Uticaj endokrinog sistema na našu kožu

Promene na koži nisu isključivo pokazatelj dermatološke patologije već mogu ukazivati na promene u funkcionisanju endokrinog sistema i potencijalni hormonski disbalans.

Dermatološke manifestacije bolesti unutrašnjih organa i sistema organa mogu biti važni znaci na koje lekar prilikom fizikalnog pregleda treba da obrati pažnju. Endokrini poremećaji mogu u okviru šire kliničke slike dati različite dermatološke promene.

Prema hijerarhijskom poretku endokrinog sistema, počećemo od hipotalamusa čiji hormoni predstavljaju pokretače centralne osovine hormonskog odgovora.

Hipotalamus, neuro-endokrina struktura, povezan je neurovaskularnom peteljkom sa hipofizom preko koje orkestrira lučenje svih endokrinih žlezda u našem organizmu. Hormoni hipotalamusa su peptidi po strukturi i nazivaju se releasing faktori. Preko portnog krvotoka kojim je hipotalamus povezan sa hipofizom, svojim releasing faktorima stimuliše oslobađanje hormona hipofize koji dalje deluju na žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

Dermatološke manifestacije endokrinih poremećaja

1) Poremećaji hipotalamo-hipofizne osovine

AKROMEGALIJA

Preterana produkcija hormona rasta dovodi do akromegalije ili gigantizma u zavisnosti u kom periodu života se javlja poremećaj, tj. da li je došlo do zatvaranja epifiznih hrskavica. Ukoliko se hiperprodukcija hormona rasta desila pre zatvaranja epifiznih hrskavica, tj.u pubertetu, nastaje gigantizam. Ukoliko se poremećaj javio u adultonom periodu, razvija se akromegalija. Akromegalija se karakteriše uvećanjem akralnih (krajnjih) regija ekstremiteta tj. šaka i stopala. Promene u dermu se karakterišu povećanjem broja fibroblasta i koža makroskopski zadebljava usled infiltracije papilarnog i retikularnog derma i znojnih žlezda depozitima glikozaminoglikana. Glikozaminoglikani, u koje spada i hijaluronska kiselina, snažno vezuju molekule vode što dovodi do uvećanja zapremine dermisa.

Rezultat ovih promena je podbuo i gojazan izgled lica i uvećanje istaknutih delova lica:

• brada
• supraorbitalni luk
• nos
• u ustima je primetna hiperplazija desni i uvećanje jezika ili makroglosija

Uvećanje dlanova i stopala je karakteristično za akromegaliju. Oko 40% pacijenata u okviru ove kliničke slike razvija hiperpigmentacije po telu pa i acanthosis nigricans.

2) Hipertireoza

Endokrini poremećaj najčešće uzrokovan Graves-ovom bolesti, u ređem broju slučajeva tireoiditis, toksična multinodularna struma, toksični adenom… Tiroidni hormoni aktiviraju alfa i beta receptore adrenergičnog sistema što se manifestuje u kliničkoj slici tahikardijom, povišenom telesnom temeperaturom, hiperhidrozom, toplom i suvom kožom.

DERMATOLOŠKE MANIFESTACIJE:

• crvenilo kože
• palmarni eritem
• oniholiza
• difuzan gubitak kose
• lomljiva i tanka kosa
• pretibijalni miksedem
• generalizovani svrab
• hronična urtikarija

Epidermis je tanak ali ne atrofičan kao kod Cushingovog sindroma. Nokti su sjajni i krti. Oniholiza je odvajanje distalnog dela nokatne ploče od nokatnog kreveca. Ova pojava se sreće i kod psorijaze, hipotireoidizma i kod fizičke traume.

PRETIBIJALNI MIKSEDEM

Pretibijalni miksedem ili tirodna dermopatija udružena je sa Gravesovom oftalmopatijom (egzoftalmus). Fizikalnim pregledom možemo ustanoviti jasno ograničenu pink ili ljubičasto prebojeno polje otoka koje se ne povlači na dodir i jasno je ograničeno od okolne kože. Koža koja prekriva pretibijalni edem je transparentna i atrofična.

TIROIDNA AKROPATIJA

Promene na distalnim falangama prstiju na šakama po tipu ,,maljičastih’’ prstiju (maljice za doboš) uvek je udružena sa pretibijalnim edemom i egzoftalmusom u kliničkoj slici hipertireoze. Iza kliničke slike ovih promena na prstima krije se dijafizalna proliferacija periosta kostiju.

3) Hipotireoza

Deficijencija joda je glavni uzrok nastanka hipotireoze, na drugom mestu se nalazi hronični limfocitni tireoiditis (Hašimoto tireoiditis).

DERMATOLOŠKE MANIFESTACIJE:

• suva koža tela
• generalizovani edemi
• makroglosija
• gubitak spoljnje trećine obrve
• epidermis je tanak i grub i hiperkeratotičan
• žuta prebojenost kože

U organizmu se usled reperkusije hormonskog statusa na metabolizam dešava smanjena konverzija beta karotena u vitamin A, a karotenoidi se talože u površnom sloju epiderma dajući žutu prebojenost koži. Žuta prebojenost kože najizraženija je u predelu dlanova, tabana i nazolabijalnih bora.

Težak oblik hipotireoze karakteriše se akumulacijom mukopolisaharida koji vezuju molekule vode što se manifestuje pojavom otoka periorbitalno, na šakama i pretibijalno.
Usled redukovane sekrecije sebuma, kosa pacijenta je suva a na kapilicijumu zapažaju se polja alopecije. Gubitak dlake javlja se na pubičnoj regiji i regiji brade kod muškaraca.

4) Poremećaji endokrinog pankreasa

DIABETES MELLITUS (DM)

Prisutna hiperglikemija ili povišeni nivo šećera u krvi dovodi do enzimskih poremećaja tj. glikozilacije bazalne membrane krvnih sudova što dovodi do pojave hijaline arterioloskleroze. Rezultat destruktivnih promena u mikrocirkulaciji manifestuje se bolešću perifernih krvnih sudova sa udruženim mikro- i makrovaskularnim organskim komplikacijama.

KOŽNE MANIFESTACIJE DM:

• Necrobiosis lipoidica diabeticorum
• Diabetska dermopatija
• Diabetske bule
• Sklerodermija

• Lipodistrofija
• Infekcije kože
• Hemohromatoza

Kožne manifestacije NLD su dobro ograničena pravilna ili nepravilna polja žute prebojenosti, jasno ograničena u odnosu na ostala polja kože sa centralnom crveno-braonkastom pigmentacijom.

5) Poremećaji nadbubrežne žlezde

KUŠINGOV SINDROM

Kušingov sindrom je skup kliničkih manifestacija koje odgovaraju hipersekreciji hormona kortizola. Uglavnom je izazvan poremećajima na nivou hipofize ili ektopičnom sekrecijom adrenokortikotropnog hormona, u manjem broju slučajeva adrenalnom hiperprodukcijom kortizola ili jatrogeno- preteranom administracijom glukokortikoida.

Kutane manifestacije Kušingovog sindroma:

• Facies lunata (lice pacijenta je okruglo i podsećana pun mesec)
• Supraklavikularno nagomilavanje masti

• Lako nastajanje modrica
• Odloženo zarastanje rana na koži
• Atrofija kože

• Pojava strija
• Hiperpigmantacije
• Steriodne akne

ADISONOVA BOLEST

Primarna adrenalna insuficijencija se karakteriše smanjenim lučenjem kortizola i samim tim pojačanim lučenjem ACTH od strane hipofize usled aktivacije pozitivne povratne sprege. Ovo uzrokuje pojačano lučenje melanostimulirajućeg hormona (MSH) pa pacijent sa Adisonovom bolešću ima tamnu prebojenost kože, posebno izraženo na areolama, pazuhu i drugim kožnim prevojima.

6) Sindrom policističnih ovarijuma

Karakteriše se ekscesnom produkcijom androgenih hormona i anovulatornim ciklusima, predstavlja veoma čest endokrini poremećaj. Manifestuje se hirzuitizmom, androgenom alopecijom i pojavom akni na licu, grudima i leđima.