Preventivni pregled kože

Mnogo češće brinemo o lepoti naše kože, i to najčešće kože lica, dok zdravlje kože tela stavljamo po strani. U susret letu i sunčanim danima, a i nakon zimskih meseci, savetuje se da se obavi kontrolni pregled kože. Ovaj period godine biramo zato što koža nije osunčana, a tada se najbolje vide sve vrste promena.

Šta je dermoskopija?

Ono što nas na koži najčešće brine jesu mladeži. Pregled mladeža ne zahteva nikakvu pripremu, osim da koža ne bude osunčana, bezbolan je i bezbedan. Taj pregled obavlja specijalista dermatolog dermoskopom, aparatom koji se sastoji od uveličavajućeg stakla i izvora svetlosti. Na ovaj način omogućava se rano otkrivanje tumora kože, kao i njihova diferencijacija na benigne i maligne, a takođe i definiše druge promene na koži.

Osim dermoskopa, u našoj ordinaciji posedujemo i digitalni dermoskop (Mole Max), uređaj najnovije generacije, koji omogućava fotografisanje svih promena. Fotografije ostaju sačuvane kako bi na kontrolnom pregledu bilo moguće uporediti sa prethodnim fotografijama i na taj način uočiti razliku ukoliko postoji.

S obzirom da je oboljevanje od karcinoma kože u porastu, savetuje se da se dermoskopija obavi jednom godišnje, a ukoliko dermatolog proceni i u kraćim vremenskim intervalima.

Zašto raste broj obolelih od karcinoma kože?

Broj obolelih od raka kože u stalnom je porastu i u Srbiji i u svetu. Ali, za razliku od razvijenih evropskih zemalja gde se preko 80% melanoma, najopasnijeg raka kože, dijagnostikuje u ranom stadijum, u Srbiji se svega jedna petina ovih tumora otkrije u tom momentu kada je izlečenje uspešno u skoro 90 odsto slučajeva, a pacijent može da nastavi sa normalnim životom. Razlog za to je nedovoljna svest o neophodnosti pravilne zaštite kože od uticaja sunčevih zraka.

Brojna istraživanja su utvrdila da je važan faktor za nastanak karcinoma kože nezaštićeno i intenzivno izlaganje UV zracima, naročito ako dođe i do opekotina.

Prevencija i zaštita

• Trudite se da više boravite u hladovini i izbegavajte sunce između 10 i 16 časova
• Povećajte mere zaštite: redovno koristite zaštitne kreme sa faktorom zaštite 50, štitite se garderobom, nosite naočare za sunce sa UV filterima i šešire širokog oboda
• Kremu sa faktorom zaštite namažite pola sata pre izlaska na sunce, a nanosite je na svaka dva sata, ili nakon svakog izlaska iz vode ili brisanja preparata
• Izbegavajte korišćenje solarijuma
• Ne dozvolite da Vam koža pocrveni nakon izlaganja suncu: izbegavajte opekotine
• Pregledajte redovno svoju kožu; ukoliko uočite neku promenu koja Vam deluje sumnjivo obratite dermatologu
• Vitamin D nadoknadite pravilnom ishranom, suplementima i redovnim boravkom napolju tokom cele godine u bezbednom delu dana, a ne sunčanjem