Kada se javljaju keratoze
Obično se javljaju u poznijim godinama, ali se vrlo retko mogu javiti već i u trećoj deceniji života kod osoba koje su im sklone. Keratoze se mogu javiti kod bilo koga, bez obzira na uzrast ili pol. Međutim, neki faktori povećavaju rizik od njihovog nastanka, uključujući starost, prekomernu izloženost suncu ili UV zračenju, svetliji tip kože, genetske predispozicije, pušenje, izloženost hemikalijama i kancerogenim supstancama. U zavisnosti od vrste keratoze, mogu se češće javljati kod određenih grupa ljudi. Na primer, aktinične keratoze su češće kod starijih ljudi i onih koji su više bili izloženi suncu, dok se seboroične keratoze često javljaju kod onih koji imaju genetsku komponentu.
Gde se javljaju keratoze?
Mogu da se pojave bilo gde na koži osim na dlanovima i tabanima, ali su češće na regijama kože koje su izložene suncu (glava, lice, gornji deo leđa).
Kako prepoznati keratoze?
Keratoze su stanja u kojima se na koži javljaju promene koje se manifestuju u obliku tvrdih, hrapavih i neravnih izraslina. Ove izrasline su obično bezbolne, ali u nekim slučajevima mogu biti neugodne zbog svraba, bola ili krvarenja. U početku su gotovo u ravni kože, oštro ograničene i žućkasto-braon boje. Kako rastu, keratoze postaju ispupčene, tamnije i orožale. Keratoze mogu da narastu i do nekoliko santimetara, a često liče na pigmentne mladeže.
Koje vrste keratoza postoje?
Seboroična keratoza
Seboroična keratoza je uobičajena benigna promena na koži koja se javlja kod ljudi u kasnijem životnom dobu. Njihov izgled može da varira, no obično se radi o ravnoj ili malo izbočenoj, smeđoj, crnoj ili beloj leziji koja se pojavljuje na koži. Mogu biti pojedinačne ili se pojaviti u grupama, a često se nalaze na licu, vratu, leđima i dekolteu. Iako uzrok seboroičnih keratoza nije u potpunosti razumljiv, genetika igra važnu ulogu u njihovom razvoju. Drugi faktori koji mogu uticati na njihovu pojavu uključuju starenje, gojaznost, stres i UV zračenje. Seboroične keratoze su uglavnom bezopasne i ne zahtevaju lečenje, ali mogu biti neestetske i iritirajuće. Mogu se ukloniti iz kozmetičkih razloga ili ako se iritiraju odećom ili nakitom. Postoje različite metode uklanjanja, uključujući krioterapiju, elektrokauterizaciju, lasersko uklanjanje i drugo. Iako seboroične keratoze obično ne predstavljaju zdravstveni problem, važno je razlikovati ih od drugih lezija na koži, poput malignih tumora ili drugih tipova keratoza koji mogu iziskivati lečenje. Stoga se preporučuje da se svaka nova ili neobična promena na koži proceni od strane dermatologa.
Aktinična keratoza
Ovo je stanje kože koje se javlja kao grubi, neravan plak ili izraslina na koži koju uzrokuje prekomerna izloženost UV zračenju. Aktinična keratoza je gruba, ljuskava promena na koži koja se razvija nakon godina izloženosti suncu. Često se nalazi na licu, usnama, ušima, podlakticama, vlasištu, vratu ili na leđima ruku. Takođe poznata kao solarna keratoza, aktinična keratoza polako raste i obično se prvi put pojavljuje kod ljudi starijih od 40 godina. Možete smanjiti rizik od ovog stanja kože smanjenjem izlaganja suncu i zaštitom kože od ultraljubičastih (UV) zraka. Ako se ne leči, rizik od pretvaranja aktinične keratoze u vrstu raka kože nazvanu skvamoznocelularni karcinom kože je oko 5% do 10%.
Keratoza pilaris
Keratoza pilaris je uobičajena kožna bolest koja uzrokuje sitne, neravne izbočine na koži, posebno na rukama, bedrima, stražnjici i licu. Keratoza pilaris se javlja kada se u folikulu dlačica nakupljaju keratinizovane ćelije. Odlikuje se sitnim, grubim kvržicama koje su u većini slučajeva boje kože, ali mogu biti i crvene ili upaljene. Najčešće se javlja na stražnjoj strani nadlaktice, bedrima, stražnjici i licu. Uglavnom se manifestuje u detinjstvu ili adolescenciji, ali može se pojaviti i kasnije tokom života. Iako tačan uzrok keratoze pilaris nije poznat, smatra se da je nasledna bolest, a ne zarazna ili alergijska. To znači da se često pojavljuje u porodičnoj anamnezi i povezana je s drugim dermatološkim bolestima kao što su atopijski dermatitis ili ekcem. Keratoza pilaris nije opasna i obično nije potrebno lečenje. Međutim, postoje načini kako smanjiti njenu vidljivost i ublažiti simptome, uključujući redovnu hidrataciju kože, izbegavanje iritirajućih proizvoda i primenu pilinga. U nekim slučajevima, dermatolog može propisati lekove za smanjenje upale i poboljšanje izgleda kože. Krioterapija, laserska terapija i mikrodermoabrazija takođe su neke od mogućnosti lečenja koje se koriste za poboljšanje stanja i izgleda kože kod keratoze pilaris. Iako keratoza pilaris ne spada u ozbiljna medicinska stanja, simptomi mogu uzrokovati neugodnosti ili nelagodu. Ako sumnjate da imate keratozu pilaris ili imate bilo kakvu drugu kožnu promenu koja vas brine, zakažite konsultaciju u Diva Laser Centru.
Folikularna keratoza
Folikularna keratoza predstavlja stanje kože koje uzrokuje izbočine ili mrlje na koži, obično na područjima koja su izložena trenju, poput stražnjice i bedara. Folikularna keratoza je uobičajena kožna bolest koja se javlja kada se keratin nakuplja u folikulu dlake, što uzrokuje nastanak malih, grubih, crvenkastih ili belih kvržica na koži. Ova stanja kože su često vidljiva na spoljašnjoj strani nadlaktice, bedrima i stražnjici, ali se mogu pojaviti i na licu i drugim delovima tela. Iako uzrok folikularne keratoze nije u potpunosti poznat, smatra se da je u pitanju nasledna bolest i da folikularna keratoza nike zarazna ili alergijska. Češće se javlja kod ljudi s drugim dermatološkim stanjima, poput atopijskog dermatitisa, ali može se javiti i kod zdravih osoba. Ovo stanje uglavnom ne donosi nikakve tegobe i nelagodu, osim u slučajevima kada se ove kvržice upale, što može prouzrokovati svrab ili iritaciju kože.
Keratoakantom
Keratoakantom je veoma retko stanje kože koje se javlja kao brzo rastuća izraslina, obično na području lica, ruku i nogu. Keratoakantom je benigni tumor kože koji obično izgleda kao ispupčenje ili kvržica na koži. Ova lezija obično se pojavljuje na područjima kože izloženim suncu, kao što su lice, vrat, ruke i noge. Može se brzo razvijati i izgledati poput karcinoma kože, što može uzrokovati zabrinutost kod pacijenta. Keratoakantom se najčešće pojavljuje kod osoba starijih od 50 godina i češće kod muškaraca nego kod žena. Tačni uzroci ovog stanja nisu poznati, ali se smatra da su izloženost suncu i genetska predispozicija važni faktor. Takođe se može pojaviti nakon oštećenja kože ili kao nuspojava nekih lekova. Keratoakantom obično raste brzo i može doseći veličinu od nekoliko centimetara u samo nekoliko nedelja ili meseci. Izgleda kao ispupčenje ili kvržica na koži, često s grubom površinom i ulegnućem u sredini. Može biti crvene, smeđe ili žute boje. U većini slučajeva, keratoakantom se ne širi na druge delove tela i ne predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje. U nekim slučajevima, može biti potrebno biopsija kako bi se potvrdila dijagnoza. Prognoza nakon uklanjanja keratoakantoma je obično dobra, s niskom verovatnoćom recidiva. Međutim, važno je konsultovati se sa lekarom specijalistom dermatologije ako primetite bilo kakve promene na koži kako bi se isključili drugi uzroci i osigurala pravilna dijagnoza i lečenje.
Može li se keratoakantom ukloniti radiotalasnom hirurgijom?
Da, keratoakantom se može uspešno ukloniti radiotalasnom hirurgijom. Radiotalasna hirurgija je bezbedan postupak uklanjanja različitih vrsta kožnih lezija koji daje odlične rezultate, uključujući i keratoakantom. Radiotalasna hirurgija koristi visokofrekventne radiotalase koji precizno i kontrolisano uklanjaju ciljano tkivo, ostavljajući okolno tkivo netaknutim. Ova tehnika uklanjanja keratoakantoma je manje invazivna u poređenju sa drugim postupcima, kao što je hirurško uklanjanje, te iziskuje kraći period oporavka.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja kliničkim i dermoskopskim pregledom, a u slučaju sumnje na neki drugi tumor i kod aktiničkih keratoza potvrđuje se patohistološkim pregledom. U DIVA Laser Centru, obavezan je dermoskopski pregled, jer neki tumori kože (maligni melanom npr.) mogu da liče na keratoze. U slučaju sumnje da pregledana promena nije keratoza kao i kod aktiničnih keratoza obavezno se posle uklanjanja šalje na patohistološki pregled.
Veličina keratoza
Veličina keratoza može varirati u zavisnosti od vrste i lokalizacije na telu. Na primer, aktinična keratoza može biti manja od 1 cm ili veća od 2 cm, dok seboroične keratoze obično variraju u veličini od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Keratoza pilaris se ispoljava u vidu sitnih, grubih kvržica koje su obično manje od 1 cm u prečniku. Međutim, važno je napomenuti da veličina keratoze ne određuje njenu ozbiljnost ili rizik od razvoja raka kože. Važno je pratiti bilo kakve promene na koži i posetiti dermatologa ako primetite bilo kakve sumnjive lezije ili kvržice.
Procedura uklanjanja keratoza radiotalasima
Radiotalasi se mogu koristiti za uklanjanje različitih lezija kože, uključujući i keratoze. Ovaj postupak se naziva radiotalasna ablacija ili radiotalasna hirurgija, a koristi se visokofrekventna električna energija koja stvara toplinu za uklanjanje oštećenog tkiva. Postupak uključuje lokalnu anesteziju kože kako bi se smanjio bol tokom postupka. Nakon toga, lekar će koristiti malu elektrodu koja stvara radiotalase za uklanjanje keratoze. Radiotalasi oštećuju ćelije keratoze i izazivaju njihovo uklanjanje s površine kože. Postupak traje obično manje od 30 minuta, a nakon njega se na kožu nanosi antiseptički oblog kako bi se sprečila infekcija. Obično se preporučuje izbegavanje kvašenja tretiranog područja kože tokom prvih nekoliko dana nakon postupka. Rezultati radiotalasne ablacije su obično brzi i efikasni. Keratoza će se ukloniti tokom postupka, a koža će nakon procedure ubrzo zaceliti. Ožiljci nakon radiotalasne ablacije su obično mali i manje vidljivi u poređenju s drugim metodama uklanjanja lezija kože. Zakažite konsultaciju na kojoj ćete biti detaljnije upućeni u proceduru uklanjanja keratoza radiotalasnom hirurgijom.
Prednosti procedure uklanjanja keratoze radio talasima
Uklanjanje keratoza radio talasima, odnosno radiotalasna hirurgija, ima brojne benefite, uključujući:
- Preciznost: Radiotalasna hirurgija je veoma precizna metoda za uklanjanje keratoza, što znači da se okolno tkivo manje oštećuje.
- Minimalno krvarenje: Kada se koristi radiotalasna hirurgija, krvarenje je minimalno, jer radiotalasi koagulišu krvne sudove dok se uklanja keratoza.
- Brzo zarastanje: Radiotalasna hirurgija obično rezultira brzim zarastanjem, iz razloga što se koža manje traumatizuje u poređenju sa drugim metodama uklanjanja keratoza.
- Sprečavanje infekcije: Kada se koristi radiotalasna hirurgija, manji je rizik od infekcije, jer se okolno tkivo manje oštećuje, što smanjuje rizik od zaraze.
- Manji rizik od pojave ožiljaka: Radiotalasna hirurgija obično rezultira manjim rizikom od ožiljaka, jer se koža na ovaj način manje oštećuje u poređenju sa drugim metodama uklanjanja keratoza.
- Minimalna nelagodnost: Radiotalasna hirurgija obično je manje bolna u poređenju sa drugim metodama uklanjanja keratoza, zato što se koža manje izlaže stresu, a postupak se izvodi pod lokalnom anestezijom.
- Brz oporavak: Radiotalasna hirurgija obično ima brz oporavak, što znači da se pacijent može vratiti uobičajenim aktivnostima u kratkom vremenskom periodu nakon postupka.
Da li postoji period oporavka nakon procedure uklanjanja keratoza?
Nakon uklanjanja keratoza radiotalasima ne postoji period oporavka. Pre intervencije nanosi se lokalni anestetik u obliku kreme, tako da je intervencija bezbolna. Metoda radiotalasa je izuzetno pogodna, budući da je beskrvna, komforna i traje svega nekoliko minuta. Posle intervencije, na mestu gde se nalazila keratoza ostaje ranica koja zarasta krastom i ne ostavlja nikakav ožiljak.
Da li je neophodno da keratoze uklanja doktor specijalista dermatologije?
Radiotalasna hirurgija je invazivna procedura i zahteva stručno znanje i iskustvo u području dermatologije i hirurgije kože kako bi se osigurao siguran i efikasan postupak. Doktori specijalisti dermatologije obučeni su za prepoznavanje i dijagnostifikovanje različitih vrsta keratoza a takođe su i upoznati s raznim tehnikama uklanjanja keratoza, uključujući radiotalasnu hirurgiju. Oni vam takođe mogu pružiti detaljne savete o tome kako pravilno negovati kožu nakon uklanjanja keratoza kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje. Stoga, ako imate keratoze koje želite da uklonite radiotalasnom hirurgijom, preporučuje se da zakažete konsultaciju kod dermatologa kako bi se procenilo stanje kože, potvrdila dijagnoza i preporučio najprikladniji tretman. U Diva medical i Diva laser centar I dermatološkim ordinacijama na Slaviji i na Novom Beogradu, ove intervencije izvode isključivo dermatolozi sa višedecenijskom kliničkom praksom.
Ostali načini uklanjanja keratoza
Pored radiotalasne hirurgije, postoje i druge metode za uklanjanje keratoza:
- Laserska terapija koristi intenzivnu svetlost za odstranjivanje keratoze. Laserska terapija može biti efikasna za uklanjanje pojedinačnih keratoza, ali ne i za uklanjanje velikih grupa keratoza.
- Topikalni lekovi, poput retinoida, kiselina i imikvimoda, mogu se koristiti za tretiranje keratoza. Ovi lekovi se obično primenjuju direktno na kožu i mogu pomoći u uklanjanju keratoza.
- Krioterapija podrazumeva korišćenje tečnog azota za zamrzavanje i uništavanje keratoza. Ova metoda se često koristi za uklanjanje manjih keratoza.
- Elektrokauterizacija koristi električnu struju da uništi keratoze. Ova metoda se često koristi za uklanjanje pojedinačnih keratoza ili manjih grupa keratoza.
- Kiretaža uključuje struganje površine kože kako bi se uklonile keratoze.
Kako da zakažem proceduru uklanjanje keratoza?
U našoj specijalističkoj dermatološkoj ordinaciji Diva Novi Beograd ili Diva Slavija možete zakazati svoj termin kod specijaliste dermatovenerologa. Za besplatne konsultacije i zakazivanje termina takođe možete popuniti kontakt formu ili svakog radnog dana u toku radnog vremena pozvati brojeve +381 11 66 04 55 3 i +381 11 24 44 676. Možete zakazati i putem email-a: [email protected]. Rešite se keratoze na koži na bezbolan, bezbedan i efikasan način!